ČLANCI

ARTICLES

Search
  • Društvo sećanja

"Društvo sećanja" na putu – "Amerikanci i Holokaust"


Filip Mitričević, 4. oktobra 2018.


Trećeg dana oktobra u čikaškoj biblioteci Njuberi (Newberry Library), profesor dr Danijel Grin (Daniel Greene, Northwestern University) održao je predavanje sa naslovom „Amerikanci i Holokaust“ koje je uključivalo i predstavljanje istoimene izložbe u Nacionalnom muzeju Holokausta u Vašingtonu – čiji je profesor Grin jedan od autora i kustosa – a potom se pristupilo i javnoj raspravi i pitanjima.


Sam naslov, dovoljno intrigantan i provokativan, kazuje dovoljno, ali ne dočarava o tragu kojim su pomenuta izložba i predavanje pošli. Naime, u centru pažnje autora je medijska slika u Americi o dešavanjima u Evropi (koncetntrišući se očigledno na pogrome i kasnije istrebljenje Jevreja), opšti nivo svesti američke javnosti i politike, kao i (ne)akcijama države, više politike i pojedinaca.


Posmatrajući američku državu iz prizme tada aktuelnih dešavanja i političko-ekonomsko-društvene atmosfere, autor postavlja pitanja o kapacitetima i spremnosti države i društva – koji se bore sa rasizmom, segregacijom, antisemitizmom, Velikom depresijom i strahom od rata – da se uhvate u koštac sa pitanjem progona Jevreja u Evropi. Veoma upečatljiv podatak iznet tokom predavanja je to da je, prema istraživanjima agencija, novembra 1938. godine preko 90% ispitanika u Sjedinjenim Državama osuđivalo progon Jevreja u Nemačkoj, dok je nešto preko 70% smatralo da SAD ne bi trebalo da prime jevrejske izbeglice. Tek 48% ispitanika je bezrezervno verovalo medijskim izveštajima o događajima u Evropi.


No, na pitanja da li su Amerikanci dovoljno znali o ovim dešavanjima, da li se moglo pretpostaviti u kom pravcu ide situacija i da li je opravdanje za nedostatak akcije moglo biti neznanje? Profesor Grin odgovara sa „Da, apsolutno i nikako!“. Prezentacija, i izložba u mnogo većem obimu, prikazuju obilje naslova i tekstova naslovnih stranica američkih novina koje govore o strahotama počinjenim nad Jevrejima u Evropi, kako pre, tako i tokom rata. Naravno, ono što će postati poznato tek nakon oslobođenja Evrope od nemačkog okupatora je puni obim u kojem je to izvedeno.


Vrlo interesantno sa stanovišta naučnog istraživanja, ali nadasve potresno sa humanističke strane, profesor Grin se dotakao javnosti i nauci manje atraktivnih pitanja jevrejskih izbeglica i svih prepreka na koje su naišli u pokušaju da se dokopaju SAD, odbijanja države da ih primi, humanitarnim katastrofama kampova za izbeglice i tokova života onih koji su sve te muke prevazišli i obreli se u novoj domovini. Vrlo bitan aspekat priče su i filantropski napori pojedinaca u Americi koji su sopstvenim sredstvima, novčanim i uticajnim, na sve moguće načine pokušavali da spasu što veći broj ljudi.


Pitanja publike i diskusija koja je usledila je u mnogome otišla u pravcu povlačenja paralela između tog vremena i današnjeg, u uslovima narastajućih političkih tenzija, humanitarnih kriza, bujanja ksenofobije i zatvaranja granica, kao i sveopšte krize humanih vrednosti, koja po svemu sudeći ima svoje sličnosti kroz istoriju. Na poslednje pitanje, da li je moglo da se učini više i da Holokaust bude sprečen, odgovor je morao biti sumoran kao i sam istorijski ishod.


Na kraju, vredi preporučiti onima koji su u mogućnosti ili se pod okriljem slučajnosti zateknu u Vašingtonu, da posete Nacionalni muzej Holokausta i pomenutu izložbu. Mi priželjkujemo takvu mogućnost za sebe, svakako!



11 views

© 2018 by The Remembrance Society.

All rights reserved.

  • Black Facebook Icon

Proudly created with wix.com

Irig, Serbia

drustvosecanja@gmail.com