ČLANCI

ARTICLES

Search
  • Društvo sećanja

"Društvo sećanja" na putu - Sećanja Eve Šlos


Filip Mitričević, 20. oktobar 2018.


Imali smo neverovatnu sreću da nas u Čikagu zadesi gostovanje i predavanje 89-godišnje Eve Šlos, žene koja je preživela Holokaust, žene čija je priča živa slika evropske istorije 20. veka, i gotovo neverovatno, žene koje je postala posthumna posestra Ane Frank. Iako bi se mnogima ovo poslednje učinilo najintrigantnijom i najprivlačnijom stvari vezanom za život ove sjajne žene, nikako se ne bi smelo staviti u prvi plan. Iako je to upravo karta koja je i organizatorima vrlo očigledno poslužila kao magnet za publiku. Eva Šlos je vrlo verovatno poslednja živa osoba koja je poznavala Anu Frank, možda najpoznatiju žrtvu Holokausta, ali samim ti što je neko ko je te strahote preživeo i danas nam svedoči o njima, njeno svedočanstvo nije ništa manje vredno. Štaviše!



Rođena u porodici austrijskih Jevreja, Eva se sa porodicom našla u statusu izbeglice nakon Anšlusa 1938. godine. Porodica se za prvo vreme nastanila u Briselu, da bi posle izbijanja rata u septembru 1939. prešla u Amsterdam. Svedočanstvo Eve Šlos o tom periodu života je priča o introvertnoj devojčici u novoj sredini u kojoj se govori nepoznat jezik, o odnosima i njenoj porodici, ljubavi prema starijem bratu i, konačno, o jednoj ekspresivnoj mladoj dami punoj života, osećaja samospoznaje, definisanog stila, i želje da Evu uključi u krug svojih prijatelja – bila je to Ana Frank. Okupacija Holandije, prekidi prijateljstava, razdvojenost porodice, nemaština, skrivanje, konstantni strah, gotovo neizdrživa usamljenost i zaglušujuća tišina skrovišta uvode priču u tamnu fazu. Izdaja, hapšenje, saslušavanja i mučenja, internacija u logor i svi užasi Holokausta donose vrhunac tame.


Neverovatnim spletom okolnosti, Eva i njena majka su uspele da prežive Aušvic i da vreme internacije provedu zajedno. Po evakuaciji Nemaca iz kompleksa, uspele su da dočekaju sovjetske oslobodioce i da se posle nekoliko meseci ponovo nađu u oslobođenoj Holandiji. Evin otac i brat nisu doživeli istu sudbinu. Evakuisani su zajedno sa nemačkom vojskom u povlačenju i svoju smrt su našli u logoru Mauthauzen, nekoliko meseci kasnije. Jedna od najupečatljivijih scena Evinog sećanja, kako sama kaže, je trenutak kada posle odlaska nemačkih vojnika ona prelazi u muški deo kompleksa u potrazi za ocem i bratom. Prvo lice na koje je naišla je zaista bilo poznato, ali ne i od onih za kojima je tragala. Bio je to Oto Frank, Anin otac. Spletom jednako neverovatnih okolnosti, nekoliko godina kasnije, Oto Frank i Evina majka će se venčati, učiniti Ota time Evinim očuhom, a Anu njenom posestrom, posthumno.


Evina priča o životu pre, za vreme i nakon rata je u isto vreme saga ljubavi, sreće, nade, ali i velike neizvesnosti, straha, patnje i tuge. Ono što je najvažniji aspekat njene priče, uz to da je uopšte ispričana, je da nam daje iz prve ruke sliku jednog od, ako ne i najgroznijeg događaja u istoriji čovečanstva. Evina, kao i priče svih drugih preživelih koji su svoje priče rešili da podele, čine neprocenjivo bogatstvo kako za nas, tako i za sve buduće generacije. A od svakog od njih se može čuti koliko je takve priče teško ispričati. No, kada su ispričane one same po sebi postaju vredne. Danas još uvek živo sećanje jednoga dana će postati istorijsko svedočanstvo iz kojeg ljudski rod mora izvući pouke. Koliko je to zaista važno, pokazuje primer Eve Šlos, 89-godišnje žene, koja iz perspektive izbeglice pred nacističkim terorom, pre gotovo osam decenija, povlači paralele sa današnjim svetom i talasom migracija sa kojim se suočavamo. Evina poruka je da su nam danas, kao što je njima to bilo pre toliko godina, pre svega potrebni saosećanje i ljudskost.


9 views

© 2018 by The Remembrance Society.

All rights reserved.

  • Black Facebook Icon

Proudly created with wix.com

Irig, Serbia

drustvosecanja@gmail.com